četvrtak, 25.10.2007.
Prvi i jedini??
Pa ovaj blog sam otvorio samo zbog neceg sto mi je bilo na duši vec dugo vremena...
Evo mog problema. Pa, moja cura (ili ja to barem tako mislim), osoba koju jako volim, me ponekad toliko zbunjuje da više neznam što da radim. Cjela situacija je pomalo komplicirana, ali pokušat ću je razjasniti koliko mogu. Hmmm. Odkud da počnem? Najbolje bi bilo potpuno od početka. Pa, kad je ovog ljeta škola završila, odlučili smo napraviti mali party i roštiljadu. Pa, bilo je puno dečki, a malo cura pa su me nagovorili da pozovem neke cure. Nisam znao koga! Dok sam prčkao po mobitelu tražeći bilo čiji broj, naišao sam na Njezin! Prije se nismo baš poznali, nismo bili niti neki prijatelji. Samo ponanici. Čak ju nisam viđao često (vidio sam je 3-4 put na godinu!!). Ona je bila cura od jednog člana moje obitelji. S Njim sam si bio prilično dobar. Sve u svemu, pozvao sam Nju i rekao nek pozove Njega. Ona je bila pomalo zbunjena i rekla je da On nece doći jer "je to duga prilča". Ali Ona je došla, zajedno s nekim svojim frendicama. Objasnila mi je da nisu više zajedno. Tu je bila neka preokretnica i dubuko u sebi sam klicao od radosti. Pa pokušao sam flertait, prijatelju su me pomalo zadrikivali što zavađam cure, ali to meni nije smetalo. Kad je roštiljada bila gotova, mislio sam da je opet neću idjeti dugo vremena. Vratio sam se kući pomalo tužan i razočaran sam od sebe što nisam iskoristio tu priliku. Kad najednom zazvoni mobitel. Poruka je stiga i to od Nje!! Bio sam pomalo uzbuđen i jako me zanimalo što je Ona MENI imala za reći. Malo bi je pobliže objasnila situaciju između Nje i Njega. Govorila je koliko ju je vrijeđao itd. Za sljedeći dan smo se dogovorili da igramo malo odbojku. ovaj put sam došao bez mojih frendova. Tamo je bila Ona i njezine frendice. Igrali smo ja i Ona, protiv ostalo dvoje. Bilo je zabavno! Tako sam nekoliko puta došao na odbojku. Jednom kad smo igrali, počela je padati kiša. Sklonili smo se pod neki krov. Tamo je bila jedna klupica. Svi smo sjeli na nju. Tamo su bili Ona, njezina najbolja frendica i njezin "dečko" (nije joj baš bio dečko) i ja. Pa neznam točno kako, ali nekako smo počeli ispitivati što koga škaklja. I nekako smo Ona i ja završili u toplom zagrljaju. Frendica i njezun dečko su otišli. Ostali smo sami. Bila je neka neugodna tišina. Još sam je držao u zagrljaju. Nisam mogao izdržati i pito sam je dali možemo biti nešto više od prijatelja. Ona je odgovorila ne sada. Kad sam se taj dan vratio kući poslala mi je poruku da i ona želi nešto više od prijateljstva. Tada sam bio sretan i mislioo sam da nemogu biti još sretniji, ali prevario sam se. Ipak sam mogao biti još sretniji! Idući put dok smo se vidjeli sam je poljubio (možda sam se malo zanio, ali u tom trenutku mi to nije bilo važno). Ona to nije očekivala, ali se nije oduprla poljubcu. Na putu do kuće smješio sam se toliko da svatko ko bi me vidio onog trenutka pomislio bi da sam lud. HA!
Ovo što do sad napisao sam napisao već prije, sada samo želim skratiti ovaj post. Uglavnom ona nije htjela da on sazna da smo mi "par" dok ne izgladi stvari s njim. Ja sam nekojim užim prijateljima rekao da smo zajedno. Onda kada je to ons saznala, rekla je da nije ljepo od mene što sam govorio laži, a ta laž je bila da smo zajedno. Meni je to bilo neshvatljivo, ona je meni rekla da me voli, i ja sam to njoj priznao. Proveli smo toliko vremena zajedno, proveli smo tako divne trenutke, ali to njoj očito nije ništa značilo. Naravno to se proširilo i došlo je do nekih osoba do kojih nije smjelo doći. Ta osoba je počela govoriti uokolo o tome da se Ona kroz tjedan viđa s nekim, a vikendom s menom. To joj se nije svidjelo. I prekilula je samnom iz tog razloga!! I nakon svih mjeseca koje smo zajedno proveli nije mi to rekla u lice već mailom!! Evo citata zašto je ona samnom prekinula: ...rekla je nekom za mene i tebe...tj rekla je TA SE PO NEDELJAMA NAVLAČI S (menom),A OSTALE DANE S (nekom drugom osobom)...i ve to zna pol škole i ljudi me čudno gledaju...neznam kaj ona ima protiv mene i bolje da ne saznam...oprosti al ja tek već nebrem....bolje je kaj ostanemo frendi.....naš me izgubil...nadam se da ja nam tebe....al onak stvarno već nejde....
Ljudi imate li savjet koji za mene?? Jer ja već neznam što da napravim, dali da je pustim i poštujem njezinu odluku ili da još probam to nekak srediti??
